Подстицаји улагањима
Слободна тржишта
Слободан приступ тржишту од преко 1.1 милијарде потрошача
Екстерно, Србија може служити као производни центар за бесцарински извоз на тржиште од више од 1 милијарде људи које укључује Европску унију, Руску Федерацију, САД, Казахстан, Турску, југоисточну Европу, чланове Споразума о слободној трговини и Белорусију.
Овај бесцарински режим покрива вец́ину кључних индустријских производа, са само неколико изузетака и годишњих квота за ограничени број робе.
Европска унија
Увоз из Европске уније је бесцарински за већину производа. Нека извозна ограничења су наметнута само на извоз јунетине, шец́ера и вина у виду годишњих извозних квота.
Руска Федерација
Споразум предвиђа да се роба произведена у Србији, односно роба која има најмање 51% додате вредности у земљи, сматра робом српског порекла и извози се у Руску Федерацију без плаћања царине. Списак производа искључених из Споразума о слободној трговини се ревидира на годишњем нивоу. Од марта 2012. године, листа искључених производа обухвата: живину и јестиви отпад, неке врсте сира, шец́ер, пенушаво вино, етил-алкохол, дуван, памучно предиво и тканине, неке врсте компресора, тракторе и нова и половна путничка возила.
ЦЕФТА
Поред бесцаринске трговине између земаља чланица, споразум предвиђа акумулацију порекла производа, што значи да се производи који се извозе из Србије сматрају производима српског порекла ако интегрисани материјали воде порекло из било које друге ЦЕФТА земље, Европске уније, Исланда, Норвешке, Швајцарске (укључујуц́и и Лихтенштајн), или Турске, под условом да су такви производи прошли довољну обраду, односно уколико најмање 51% додате вредности производа потиче из Србије (ако је додата вредност вец́а од вредности материјала употребљених у Србији).
Сједињене Америчке Државе
Трговина са Сједињеним Америчким Државама се спроводи на основу Генералног система преференцијала (ГСП). Америчке трговинске олакшице дају преференцијални бесцарински улазак за отприлике 4.650 производа, укључујући већину готових и полупроизвода и одабраних пољопривредних и основних индустријских производа. Одређена осетљива роба (нпр. вец́ина текстилних производа, производи од коже и обуће) не испуњава услове за бесцарински извоз. Списак квалификованих добара се ревидира и прилагођава два пута годишње, уз допринос индустрија САД-а.
Турска
Фирме из Србије могу да извозе у Турску без плаћања царине. Увоз индустријских производа из Турске је генерално бесцарински, али ће царина за велики број производа бити постепено укинута у току периода од шест година, закључно са 2015. Царинске дажбине остају на снази за пољопривредне производе.
ЕФТА
Индустријски производи који се извозе из Србије у државе чланице Европске асоцијације за слободну трговину (Швајцарска, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн) су ослобођени од плаћања царине, осим за веома ограничен број производа, укључујући рибу и друге морске производе. Царине за увоз индустријских производа који воде порекло из држава чланица ЕФТА-е ц́е постепено бити укинуте до 2014. године. Трговина пољопривредним производима је регулисана посебним уговорима са сваком од чланова ЕФТА-е, обезбеђујући узајамне концесије за наведене производе.
Казахстан
Споразум је на снази од 2011. године. Списак изузетака из режима слободне трговине обухвата месо, сир, вино, моторна возила и неколико других група производа.
Белорусија
Постоји само неколико изузетака из режима слободне трговине, укључујући шећер, алкохол, цигарете, као и половне аутомобиле, аутобусе и гуме.
Повољан географски положај
Општина Рача се налази у централном делу Републике Србије, у источном делу Шумадије. Површина општине је 216 km2 и чини је 16 месних заједница, од којих је варошица Рача административни центар. Према попису из 2011. године, општина има 11.503 становника.
Географски положај је веома повољан зато што се Рача налази на 10 km удаљености од Коридора 10 и железничког чвора Лапово. Повољном геостратешком положају општине Рача допринеле су и савремене друмске саобраћајнице. Преко њене територије води Државни пут I A реда број 27 (Марковац-Рача-Наталинци-Топола-Аранђеловац-Лазаревац), који спаја ауто-пут Београд-Ниш на истоку, са Ибарском магистралом на западу. У Рачи се укршта уздужни пут регионалног значаја (број 109) Рача-Церовац, где излази на магистрални пут Топола–Крагујевац. Постојеће саобраћајнице повезују општину Рача са Крагујевцем (око 32км), Смедеревском Паланком (19км), Тополом (29км), Аранђеловцем (45км), Младеновцем (54км), Марковцем (10км), Београдом (100км), Аеродромима „Никола Тесла“- Београд (140км), „Цар Константин“ – Ниш (150км). Поред наведених саобраћајница на територији општине Рача постоји мрежа локалних и некатегорисаних путева укупне дужине 235 km. Територијом општине Рача протичу две реке: Рача и Јасеница. Од којих прва представља главни водоток области, а друга је највећа и водом најбогатија река у Шумадији.
Конкурентни оперативни трошкови
Како да започнете свој бизнис
Пре него што започнете свој бизнис
Пут од креирања неке идеје до коначне релизације успешног бизниса је веома дуг и напоран, испуњен недоумицама, изазовима и бројним замкама. Иако се тај процес не одвија по неком устаљеном научном моделу ипак је могуће утврдити неколико кључних фаза:
Мотивација
Креирање идеја – како доћи до добре пословне идеје
Вредновање идеја и утврђивање оправданости уласка у одређени бизнис – за кога и шта производи
Индентификација неопходних ресурса
Припрема за улазак у посао кроз директно преговарање (избор пословних партнера, прибављање дозвола, регистрација предузећа и сл)
Финалне припреме и улазак у посао кроз успостављање јасних веза са потрошачима и добављачима
Јединствена комбинација људи (предузетнички тим), пословне прилике и ресурса представља најважнији фактор за успех пословног подухвата. Кључни фактор успеха предузетничког подухвата свакако је човек, односно предузетник и тим људи који га окружују. Основна карактеристика пословне прилике је њена тржишна оправданост, односно постојање довољно великог тржишта, заинтересованог за куповину одређеног производа и услуге. Једно од најчешћих погрешних схватања међу будућим предузетницима је да прво треба имати све ресурсе „на броју“, поготово новац, као предуслов успешног подухвата, међутим добре пословне прилике, по правилу, дођу до новца, али пре свега је неопходно истражити тржиште и конкуренцију, јер свако тржиште је врло сложено и чине га различити типови потрошача.
Бизнис план
Стандардни садржај бизнис плана обично обухвата: резиме (директно одражава суштину предузетничког подухвата), менаџмент и оганизација, поизвод/услуга (представити конкурентске предности), маркетинг план (садржи податке који се односе на купце, конкуренцију и грану којој бизнис припада), стартегија конкурентности (укључује ценовну стратегију, тржишно позиционирање и план промотивних активности), план извођења и оперативни план, финасијски план, план раста и развоја (нови производи или услуге, нови тржишни сегменти), као и одређене прилоге (резултати истраживања, каталози, рекламни материјал, ценовници и др).
Корак по корак за покретање бизниса
Корак 1: Агенција за привредне регистре
Корак 2: Израда печата
Корак 3: Отворити рачун код пословне банке
Корак 4: Отварање картице пореског обвезника
Правна форма и величина
Честа је дилема код будућих предузетника за коју правну форму бизниса да се определе: предузетник или привредно друштво.
Привредно друштво је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити. Оснивају се оснивачким актом који има форму одлуке ако друштво оснива једно лице или уговора о оснивању ако друштво оснива више лица. Може бити ортачко друштво, командитно друштво, друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво.
Предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода, као и физичко лице уписано у посебан регистар, које обавља делатност слободне професије, уређену посебним прописом ако је тим прописом то одређено. Региструје се на неодређено или одређено време. Одговара целокупном имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности.
Правна лица разврставају се на микро, мала, средња и велика, у зависности од просечног броја запослених, пословног прихода и просечне вредности пословне имовине утврђених на дан састављања редовног годишњег финансијског извештаја у пословној години.
Регистрација
Регистрација предузетника и привредних друштава врши се у Агенцији за привредне регистре (АПР). Процедура регистрације привредног субјекта врло је једноставна. Будући власник пре регистрације мора да се одлучи за правну форму, донесе одлуку о пословном имену и о претежној делатности. Са регистрацијом оснивања истовремено се добија и регистарски/матични број, порески идентификациони број (ПИБ) и број осигураника здравственог осигурања који издаје РЗЗО.
Пословно име
Пословно име обавезно садржи назив, правну форму и место у коме је седиште друштва. Назив је карактеристични део пословног имена по коме се то друштво разликује од других друштава. Пословно име може да садржи и опис предмета пословања друштва. У пословању, поред пословног имена, може да користи и скраћено пословно име, под истим условима под којима користи пословно име. Скраћено пословно име обавезно садржи назив и правну форму и региструје се у складу са законом о регистрацији.
Седиште
Седиште је место на територији Републике Србије из кога се управља пословањем друштва и које је као такво одређено оснивачким актом или одлуком скупштине.
Пословни простор
Простор у коме се обавља делатност мора да испуњава прописане услове. Код одређених делатности треба прибавити сагласности пре почетка рада и у том случају потребно је прибавити акт надлежног органа о утврђивању испуњености прописаних услова у погледу безбедности и заштите здравља на раду, заштите животне околине, санитарно-хигијенских и здравствених услова и опремљености, као и других прописаних услова. Делатности за чије обављање није потребан посебан простор предвиђене су Правилником о одређивању делатности за чије обављање није потребан посебан простор. Делатности за чије обављање није потребан посебан простор јесу делатности које се могу обављати код наручиоца посла или од места до места (постављање, оправка, монтажа и слично).
Пре него што започнете свој бизнис
Бизнис план
Корак по корак за покретање бизниса
Правна форма и величина
Регистрација
Пословно име
Отварање рачуна у банци
Услови за регистрацију и обављање појединих делатности
Седиште
Пословни простор
(Извор Развојна агенција Србије www.ras.gov.rs)